Blaster, Sasser and Mydoom

Neverovatno je koliko su smešni. Ovi virusi su se pojavili u 2003. i 2004. godini...

AdwCleaner

Besplatan program AdwCleaner služi za uklanjanje adware programa, raznih paleta alata koje vam se pojave u brauzeru, programa koji vam menjaju početnu stranicu u brauzeru i, generalno gledano, svih potencijalno neželjenih programa. Program se aktivno održava a baza malicioznih meta konstantno ažurira.

Adresa: bleepingcomputer.com

Test antivirusnih programa

Ne znate koji antivirusni program da instalirate? Pogledajte ažuriranu listu na sajtu AV-TEST. U pitanju je nezavisna organizacija koja na svakih par meseci ocenjuje antivirusne programe i pakete za Vindouz, Mek i Android i to kako na zaštiti sistema tako i na uticaju na rad celokupnog računara (usporenja i slično).

Virusi

Kada kažemo "kompjuterski virusi", obično mislimo na neželjene programe koji nam opterećuju računar, špijuniraju nas šta radimo, kradu nam šifre i imaju sposobnost da se repliciraju i šire sa računara na računar. Pošto je ovo široko polje delovanja za jednu klasu programa, sledi spisak tipova neželjenih programa (virusa) kategorisan po načinu njihovog delovanja.

Špjiuni (spyware)

Špijuni su programi koji prate ponašanje korisnika dok je na Internetu i onda te informacije prosleđuju interesnim grupama bez eksplicitne dozvole korisnika. Informacije je moguće analizirati kako bi vam bili ponuđeni novi proizvodi ili adekvatne reklame a moguće ih je i prodati trećim licima radi kreiranja targetiranih marketinških kampanja. Maliciozni špijuni beleže vaše login podatke i ostale lične informacije, takođe ih šalju određenim pojedincima ili grupama a u cilju krađe identiteta i daljih kriminalnih radnji.

Trojanci

Analogno Trojanskom konju, računarski trojanci pokušavaju da vas ubede kako vi na vaš računar instalirate legitimni softver dok on zapravo pokušava da instalira maliciozan program koji će vam učiniti neko zlo bez vaše dozvole i znanja. Ti maliciozni programi mogu:

• obrisati vaše podatke
• šifrovati vaše podatke i onda tražiti novčanu naknadu za dešifrovanje
• instalirati dodatne programe koji će omogućiti trećim licima nesmetan pristup vašem računaru
• izvršavati programe na vašem računaru
• beležiti sve što kucate na tastaturi
• hvatati skrinšotove vaše radne površine
• krasti vaše lozinke
• isključiti fajervol i antivirusni program
• slikati vas pomoću veb kamere

Crvi

Crvi su programi koji imaju sposobnost da se šire sa računara na računar putem deljenih foldera, mejlova i slabih lozinki. Osnovna namena im je da omoguće DDoS napade i da kradu lozinke.

Rutkit

Rutikit je program koji omogućava privilegovan daljinski pristup računaru krijući svoje prisustvo. Rutkit se obično instalira zahvaljujući nekom propustu na sistemu ili razbijanjem lozinke. Jednom instaliran, omogućava napadaču da se neopaženo prijavi na sistem kao privilegovan korisnik.

Rensomver (ransomware)

Rensomver programi obično šifruju podatke na vašem računaru tražeći od vas da platite određeni novčani iznos kako bi on bio dešifrovan odnosno otključan. U ređim situacijama ovi programi vam samo zaključaju pristup računaru, bez manipulacije nad vašim dokumentima.

Potencijalno neželjeni programi

Ovo su programi koji dolaze u paketu sa drugim programima i koje vi svesno ili nesvesno instalirate ali čija je upotrebna vrednost diskutabilna. Ove programe je često teško deinstalirati a ometaju rad korisnika iskačućim prozorima u kojima se prikazuju reklame i pozivi da kupite neki program ili platite uslugu.

Izvor: bleepingcomputer.com

Hakeri ukrali milijardu dolara iz banaka

OMG prevara

Američko ministartsvo trgovine zauzelo je prostorije i zabranilo rad kompaniji za tehničku pomoć pod nazivom OMG Tech Help. OMG je putem Interneta nudio preuzimanje besplatnog programa PC HealthBoost za navodno čišćenje računara i poboljšanje ukupnih performansi sistema. Po pokretanju programa, pojavio bi se lažni skener koji bi prikazao stotine grešaka i problema koje je neophodno popraviti. Ne treba posebno naglasiti da skener u svom izveštaju prikazuje sasvim validne i potpuno benigne fajlove. Korisniku se zatim nudi rešenje za ispravljanje uočenih problema kupovinom pune verzije programa po ceni od 30 dolara. Ako bi korisnik kupio punu verziju programa, dobio bi instrukcije da pozove besplatan broj kako bi aktivirao licencu. Kada korisnik okrene taj besplatan broj, na scenu stupaju telemarketari i novim lažnim pričama ali i udaljenim radom na korisnikovom računaru ih ubeđuju da još dosta toga nije u redu sa njihovim računarom te im iznuđuju još više novca.

Više o ovome na www.bleepingcomputer.com

Naročit način izražavanja

Momci, hajde sjašite malo

Pošto imam utisak da svi popularni antivirusni programi preterano usporavaju i opterećuju moj računar, reših da se malo pozabavim manje poznatim, laganim i besplatnim alternativama.

Baidu Antivirus nam dolazi iz Kine. Ima svoj endžin za prepoznavanje virusa ali koristi i Avirin što uliva dodatno poverenje. Ima jednostavan interfejs i veoma je brz, ne opterećuje resurse pa nećete ni primetiti nikakava usporenja u svakodnevnom radu. Za vreme koje sam ga koristio nisam uspeo da zarazim računar virusom, ne znam da li je to zasluga antivirusnog programa ili mojih navika korišćenja računara. Jedini problem na koji sam naišao jeste da ovaj program ume s vremena na vreme da zaključa pojedine fajlove koje je posle teško obrisati, barem do prvog restarta sistema, što ume da nervira. Kako bilo, program bi i danas bio instaliran na mom računaru da nisam rešio da isprobam još neke alternative...

Iz dobro nam poznate firme Lavasoft dolazi besplatni antivirusni program pod nazivom Ad-aware Free Antivirus+. Kao i Baidu, i ovaj program je veoma lagan i brz a korišćenjem Bitdefender endžina garantuje da vam se virusi neće ušunjati na sistem. Instalirao sam ga (bez mejl i Internet zaštite) i pustio da radi u pozadini a onda se setio da postoji i besplatan Bitdefender pa rekoh, zašto ne bih instalirao njega a ne nekog posrednika (što se kasnije pokazalo kao greška).

U svojoj besplatnoj verziji Bitdefender je ogoljen nekih možda i nepotrebnih modula (antifišing, zaštita prilikom surfovanja netom, fajervol itd.) što ga čini veoma laganim, neprimetnim u svakodnevnom radu a u isto vreme i pouzdanim rešenjem za ono što nam zaista treba a to je zaštita od virusa. Bitdefender zahteva besplatnu registraciju na njihovom sajtu radi aktivacije programa. Nakon toga kreće apdejt baze virusa a meni je prilikom svakog restarta računara pisalo da se "Bitdfeneder apdejtuje po prvi put...", ne znam zašto. Interfejs je minimalistički i ne baš najjasniji a posebno me je nerviralo to što prozor programa "nestane" kada izgubi fokus. Potpuno debilno.

Kad mi je Bitdefender dosadio sa svojim glupim interfejsom i beskonačnim apdejtovanjem po prvi put, reših da instaliram Microsoft Security Essentials. Ovaj program postoji u verzijama za XP, Vistu i Sedmicu, veoma je jednostavan za korišćenje, lepog i preglednog interfejsa i ne opterećuje sistem. Pošto mi je sumnjivo sve što dolazi iz Majkrosofta, proverio sam na AV-TEST sajtu kako se rangira i našao da je plasiran na poslednjem mestu od 28 testiranih programa (tačnije, ispao je iz konkurencije antivirusnih programa pošto je dobio ocenu nula na polju zaštite od virusa :-)

Trenutno testiram 360 Total Security Essential (ovo Essential znači da je program ogoljen i da služi isključivo za zaštitu od virusa što nama i treba) pa ću da javim kakvi su utisci...

UAC

UAC iliti Kontrola korisničkih naloga je bezbednosna alatka koja se pojavila sa Vindouzom Vista i nastavila da se razvija sve do trenutno aktuelne Osmice. I, dok je UAC u Visti bio jako dosadan tražeći od vas dozvolu i za tako benigne radnje kao što je dodavanje nove prečice u startni meni, od Sedmice pa naovamo stvari postaju daleko prihvatljivije. Da se razumemo, ko sebe doživljava kao administratora operativnog sistema, pa makar to bio i Majkrosoftov operativni sistem, sigurno će isključiti ovu opciju još tokom instalacije Vindouza. Međutim, koje su koristi od UAC? UAC sprečava neautorizovane promene na računaru. Te promene mogu biti inicirane od strane programa, virusa ili drugih korisnika. UAC se stara o tome da te promene budu odobrene od strane administartora odnosno od strane vas i to na način da prikazuje prozorčić u kojem piše da ta i ta aplikacija pokušava da uradi to i to, da li se slažete:

U modernim operativnim sistemima, programi se izvršavaju bez administratorskih ovlašćenja: ne mogu da menjaju sistemske datoteke ili delove Registra koji nisu u vezi sa samim programom, ne mogu da instaliraju nove programe. Kada neki program pokuša da uradi nešto na nivou sistema, UAC prikazuje gore pomenuti prozor tražeći dozvolu korisnika. Ako kliknete na Yes, aplikacija dobija administratorske privilegije koje će važiti sve do okončanja rada iste. Promenu podešavanja oko UAC možete izvršiti tako što ćete u startnom meniju otkucati uac i onda kliknuti na Change UAC Settings. Postoje četiri nivoa podešavanja od Always notify koji je veoma naporan po korisnika i sveukupan korisnički doživljaj rada za računarom, preko Notify me only... koji je podrazumevani nivo do Never notify čime isključujete UAC što nije preporučljivo.

UAC je glup kao i sve ostalo što dolazi iz Majkrosofta: ne zna kakve izmene će biti izvršene na sistemu niti kakav uticaj će te izmene imati na ponašanje. Tu je da vam kaže da ste kliknuli na nešto i to je to. Na vama je da dalje vidite da li želite još jednom da kliknete ili ne.

Više o svemu ovome na www.7tutorials.com

Disk za spasavanje

Kada na računaru više neće da se pokrene operativni sistem, obično uzmemo tzv. Live CD neke poznate Linux distribucije, pokrenemo računar sa njim, montiramo hard disk i krenemo da čeprkamo po njemu u nadi da ćemo da otklonimo problem. SystemRescueCd je Linux distribucija namenski pravljena baš za ovakve svrhe te je obogaćena korisnim alatima kao što su GParted, Partimage, Clam AntiVirus a tu su i grafičko okruženje, Internet čitač Midori, podrška za bežične mreže... Distribucija ima 32-bitni i 64-bitni kernel, a moguće ju je i kompletnu učitati u RAM kako bi se ubrzao rad i oslobodio CD drajv za druge diskove (za narezivanje bekapa, recimo).

Ovaj program nije čarobni štapić. Biće vam od koristi samo ako znate šta treba da uradite, odnosno, olakšaće vam posao koji ionako morate sami da odradite. Ukoliko ste zaboravili lozinku za vašu Windows mašinu, pogledajte ovde kako možete da je resetujete pomoću alata sa ovog diska.

Linux i virusi

Postoji nekoliko razloga zbog kojih u ovom trenutku postoji zanemarljivo malo virusa za Linux a i to što postoji je više na nivou koncepta nego što predstavlja stvarnu pretnju.

1. Tržišno učešće Linuxa među desktop operativnim sistemima je malo pa stoga trenutno nije interesantno piscima virusa.
2. Programi se instaliraju iz proverenih izvora tzv. repozitorijuma. Nema skidanja programa preko torenta, warez sajtova ili deljenja putem USB diskova; repozitorijumi su sigurna mesta za sav softver koji vam je potreban, plus, svi paketi se digitalno potpisuju.
3. Otvoreni kod znači da svako može da vidi šta taj program zaista radi, da li ima skrivenih zamki ili propusta. Iako ovo znači da i potencijalni napadač može lakše da uoči i iskoristi propuste u programu, uvek je više onih koji će prijaviti rupu u kodu i predložiti ispravku nego onih koji će je zloupotrebiti.
4. Mnoštvo različitih distribucija sa različitim verzijama kernela, biblioteka i instaliranih programa tako da je prosto nemoguće targetirati iole značajniju grupu potencijalnih žrtava
5. Sistem privilegija. Običan korisnik može da piše i briše samo u okviru svog home direktorijuma tako da nije u stanju da ugrozi sistem.

Ne može se reći da je Linux imun na viruse ali je sigurno da je svojim dizajnom mnogo otporniji od recimo Windowsa. A ako ste već zaglavili sa Windowsom, evo par saveta kako da očistite viruse sa računara...

Internet alati za borbu protiv virusa

Ukoliko za neku datoteku sumnjate da je zaražena virusom, možete iskoristiti neki od Internet alata za proveru poput Virustotal, VirusChief ili Jotti. Jotti će vašu datoteku propustiti kroz dvadesetak antivirusnih programa i prikazati vam rezultate koji mogu varirati od alata do alata. Virustotal ima preko 50 alata u svojoj pozadini. Izgleda da i u ovom slučaju važi staro pravilo da čovek s jednim satom uvek zna koliko je sati dok čovek sa dva sata nikada nije siguran.

Pomenuti servisi nude skeniranje datoteku po datoteku dok Kaspersky ide dalje i nudi bespletno skeniranje više datoteka, direktorijuma pa i celog računara preko Internet aplikacije ali ne i uklanjanje virusa ako na njih naiđe.



Slanje datoteka u oblak preko Interneta ima smisla ako želite da proverite do nekoliko sumnjivih fajlova. Ako želite da skenirate ceo računar, pogledajte kako to da uradite pomoću besplatnih programa koje ćete instalirati na svoj računar ili narezati na disk pa pokrenuti računar sa njega.

Kako ukloniti virus sa računara

Obrisati virus sa računara nije uvek lako. U principu, najbolje je izvaditi hard disk iz zaraženog računara, prikačiti ga na računar koji je propisno zaštićen i ima najsvežiju bazu definicija virusa te ga tamo očistiti. No, s obzirom na to da otvaranje kućišta i pronalaženje raspoloživog računara koji će da služi za čišćenje ume da bude vremenski zahtevno, u slučaju da je zaraženi računar još uvek u funkciji (primera radi nije previše spor zbog virusa ili virus nije oštetio antivirusni program) možemo pokušati sledeće...

Najpre instaliramo neki od besplatnih antivirusnih programa, recimo Avira ili AVG Free mada ovaj drugi ždere resurse i jako usporava računar. Nakon što instaliramo antivirusni program obavezno osvežimo bazu definiciju virusa. Takođe skinemo i instaliramo besplatne programe Spybot Search & Destroy i Malwarebytes' Anti-Malware. I za njih isto važi da se najpre preuzmu najsvežije definicije sa Interneta. Srećom, svi pomenuti programi to nude kao opciju tokom ili neposredno nakon instalacije. Sad kada smo se naoružali neophodnim alatima isključujemo računar sa Interneta/mreže i gasimo System Restore ukoliko je isti aktivan.

Prvo pokrećemo antivirusni program i ostavljamo ga da prođe kroz ceo računar puštajući ga pritom da ukloni sve štetočine na koje naiđe. Kada on, nadamo se uspešno, završi svoj deo posla, pokrećemo Search & Destroy da obavi što ima i na kraju još i Anti-Malware. Kombinacija ova tri programa trebalo bi da očisti računar u 90% slučajeva.

Za one koji se boje vađenja hard diska, rešenje problema možda nađu u pokretanju alternativnog operativnog sistema :-) U pomoć nam dolaze ko drugi nego Linux i naš rođak Kaspersky a cela procedura se svodi na to da računar pokrenemo pomoću specijalnog CD ili USB fleš diska koji u sebi sadrži mini operativni sistem i alat za uklanjanje virusa.

Za početak ćemo preuzeti Kasperski Rescue Disk sa ove adrese i narezati ga na disk. Imajte na umu da je u pitanju ISO slika a ne fajl, dakle, prilikom snimanja diska birate opciju Burn image to disk. Možete pokušati da napravite i butabilni fleš disk tako što ćete ovaj fajl snimiti na USB pomoću programa Kaspersky USB Rescue Disk Maker. Nakon završenog snimanja potrebno je da zaraženi računar pokrenete pomoću jednog od ova dva diska (u BIOS-u možete izabrati sa kojeg će se diska pokrenuti računar). Izaberite grafički mod i pokrenuće se KDE 4.4.5 sa Kaspersky Rescue Disk-om koji radi pod Linuxom. Ukoliko je računar kablom povezan na mrežu, sistem će se sam prijaviti na nju. Ako koristite bežičnu mrežu - nema problema: pomoću NetworkManager apleta ćete moći da se povežete i bežičnim putem. Ukoliko ima potrebe preuzećemo sa Interneta najsvežije definicije virusa, obeležiti diskove, particije i sektore koje želimo da očistimo i pustiti Kaspersky da radi ono što najbolje ume.

Nakon završenog posla, restartujemo računar, izvadimo disk i pokrenemo Windows normalno, nadamo se, sa uklonjenim svim štetočinama.

Sličan alat ima i Avira. Avira Rescue System ćemo takođe u vidu ISO slike preuzeti sa ove adrese, narezati na disk i pokrenuti računar pomoću njega. Dobijamo grafičko okruženje pod Linuxom a lokalni diskovi su nam montirani u /media/Devices i spremni za skeniranje sa klasičnim opcijama repair, remove i log only.

Isto ovo možete uraditi i pomoću Trinity Rescue Kit-a koji u sebi sadrži čak 5 antivirusna programa (za jedan je potrebna licenca) ali, koliko znam, nije lako podesiti bežični Internet kako bi se preuzele najnovije definicije već ste osuđeni na kabal...

Ne zaboravite da za pojedinačne fajlove možete koristiti i Internet servise za proveru da li su zaraženi ili ne.