Stimove biblioteke

Stim za Linuks dolazi sa nekim svojim verzijama biblioteka koje smešta lokalno ali one mogu da dođu u konflikt sa sistemskim bibliotekama koje dolaze uz Arč. Stoga, ako Stim ne radi kako treba ili neće da se pokrene (kao što se meni danas desilo) rešenje na Arč Vikiju kaže da ih treba obrisati komandom

find ~/.steam/root/ \( -name "libgcc_s.so*" -o -name "libstdc++.so*" -o -name "libxcb.so*" \) -print -delete

Na žalost, nakon sledećeg apdejta, sva je šansa da će ih Stim ponovo instalirati te će biti potrebno ponovo obrisati. No, šta je tu je, glavno da opet radi :-)

Bit Torent sinhronizacija

Juče i danas sam se bavio interesantnom temom sinhronizacije datoteka (zapravo direktorijuma sa datotekama) između računara i to putem Bit Torent protokola. Ranije smo za to koristili ownCloud a sada smo rešili da se poigramo sa programom BitTorrent Sync koji postoji u verziji za Vindouz, Linuks, Mek, Android, Ajfon... praktično za sve popularne platforme sa kojima danas možete da se sretnete. Ja sam prvo instalirao BTSync na Linuksu pa sam onda pokušao da sinhronizujem fajlove sa Vindouzom...

Elem, na Arču ćemo prvo da instaliramo pakete btsync i btsync-autoconfig. btsync je sam program a btsync-autoconfig je korisna alatka koja sadrži korisnički systemd servis koji će da pokuša da kreira podešavanja kada prvi put pokrenete servis. Zato, kucamo

systemctl --user start btsync

što će da prijavi grešku i da kaže da servis nije pokrenut zato što podešavanja nisu dobra ali to nije bitno, glavno da sada imamo sa čime da radimo :-) Novokreirana podešavanja se nalaze u datoteci

~/.config/btsync/btsync.conf

I tu ćemo da izmenimo sledeće parametre:

• device_name
• storage_path
• login
• password

Pošto je na ovaj način lozinka sačuvana kao običan tekst, preporuka je da polje password ostavimo zakomentarisano (i prazno) a da umesto njega sačuvamo hešovanu lozinku u polju password_hash. Hešovanu lozinku možemo dobiti na više načina, jedan od njih je upotrebom programa openssl:

openssl passwd -crypt lozinka

Da bismo proverili da li je sve kako treba oko podešavanja, možemo da pokušamo da pokrenemo btsync komandom

btsync --config /home/user/.config/btsync/btsync.conf

Ako se proces forkuje to je onda dobro. Treba ga ubiti sa

killall -p btsync

pa ćemo onda lepo da ga pokrenemo kao korisnički servis

systemctl --user start btsync

Standardno sa status proveravamo status servisa a sa enable ćemo da ga nateramo da se pokreće prilikom svakog podizanja sistema.

Verzija ovog programa za Linuks ima neoficijelni grafički interfejs ali mi ćemo da nastavimo naš rad sa veb interfejsom. Otvaramo adresu

http://localhost:8889/gui/

ulogujemo se i dodamo neki direktorijum. Zatim imamo opciju da šerujemo taj direktorijum sa drugim računarom. Šerovanje može da bude po principu "samo čitaj" ili "i čitaj i piši (a i briši)". Najlakše je kliknuti na one tri tačkice koje se pojave kada mišem pređete preko direktorijuma koji želite da delite, izabrati Preferences pa View key. Ostale opcije podrazumevaju slanje mejla, linka i QR koda. Kako god da ga prebacite na drugi računar, ključ treba upastovati u BitTorrent Sync no prvo da ga instaliramo...

Dakle, u pitanju je Vindouz, na sajtu postoji nativna aplikacija za Vindouz. Potrebno je instalirati je i pokrenuti. Ako koristite firewall (a treba da ga koristite), napravite pravilo koje će da omogući ovom programu da izađe na Internet. Idite na Options, Enter Key pa upastujte ono što ste kopirali sa prvog računara. Izaberite odredišni direktorijum i nakon par sekundi sinhronizacija će početi :-)

Koje su prednosti ovog pristupa u odnosu na oblak? Pre svega, razmena fajlova se vrši direktno bez posrednika, ništa ne stoji na serveru već je sve distribuirano među klijentima a za komunikaciju među klijentima se koristi enkripcija.

Korisni linkovi:

• Arč Viki
• kako generisati hešovanu lozinku

Hakeri ukrali milijardu dolara iz banaka

Kako da izaberete pravi telefon

Adresa: www.productchart.com/smartphones/

Računari u mreži

Pomoću programa nmap je moguće na jednostavan način pronaći sve računare u mreži:

nmap -sP 10.0.0.1/24

Starting Nmap 6.47 ( http://nmap.org ) at 2015-02-03 21:32 CET

Nmap scan report for 10.0.0.1

Host is up (0.011s latency).

Nmap scan report for 10.0.0.100

Host is up (0.000083s latency).

Nmap scan report for 10.0.0.103

Host is up (0.00053s latency).

Nmap done: 256 IP addresses (3 hosts up) scanned in 2.98 seconds

MySQL/MariaDB

Treći korak u instalaciji našeg razvojnog okruženja je baza podataka svima znana pod nazivom MySQL odnosno MariaDB kao njena napredna verzija. Daklem, prvo instaliramo samu bazu komandom

pacman -S mariadb

Nakon toga pokrećemo servis sa

 systemctl start mysqld.service

a da li je servis pokrenut proveravamo sa

 systemctl status mysqld.service

Da bismo ga naterali da se pokrene svaki put kada uključimo računar, otkucaćemo

systemctl enable mysqld.service

Ako sve radi kako treba, pokrećemo program

 mysql_secure_installation

kako bismo postavili lozinku za superkorisnika, obrisali testne baze i korisnike, sprečili prijavljivanje superkorisnika preko mreže i još štošta.  Kada sve to završimo, potrebno je da proverimo da li zaista možemo da se ulogujemo u bazu:

mysql -u root -p

i treba da otkucamo lozinku za superkorisnika koju smo upravo postavili. Jednom ulogovani možemo da krenemo sa upitima, npr. sa

 show databases;

da izlistamo baze :-) Da ne bismo administrirali baze podataka i  korisnike ručno kucajući komplikovane upite, instaliraćemo phpMyAdmin.