Franc

Slack, WhatsApp, WeChat, HipChat, Facebook Messenger, Telegram, Google Hangouts, GroupMe i Skype na jednom mestu - program Franc. Program je besplatan, možete ga koristiti i pod Vindouzom i pod Linuksom i pod Mekom, ne čita vaše poruke već ih samo prosleđuje tamo gde treba. Idealno rešenje ako želite da se ulogujete na više Skajp naloga odjednom.

Min

Asketski brauzer veoma jednostavnog izgleda fokusiran na jednu stvar: surfovanje vebom. Interesantno je da Linuks verzija ima ugrađen blokator reklama dok Vindouz verzija to nema. Takođe, izgleda da ne postoji opcija back :-) Sa druge strane, sajtovi se lepo prikazuju a Jutjub filmovi se vrte bez problema. Ako autor bude nastavio dalji razvoj, možemo da očekujemo veoma koristan i funkcionalan program.

Adresa: palmeral.github.io/min/

Test antivirusnih programa

Ne znate koji antivirusni program da instalirate? Pogledajte ažuriranu listu na sajtu AV-TEST. U pitanju je nezavisna organizacija koja na svakih par meseci ocenjuje antivirusne programe i pakete za Vindouz, Mek i Android i to kako na zaštiti sistema tako i na uticaju na rad celokupnog računara (usporenja i slično).

Bit Torent sinhronizacija

Juče i danas sam se bavio interesantnom temom sinhronizacije datoteka (zapravo direktorijuma sa datotekama) između računara i to putem Bit Torent protokola. Ranije smo za to koristili ownCloud a sada smo rešili da se poigramo sa programom BitTorrent Sync koji postoji u verziji za Vindouz, Linuks, Mek, Android, Ajfon... praktično za sve popularne platforme sa kojima danas možete da se sretnete. Ja sam prvo instalirao BTSync na Linuksu pa sam onda pokušao da sinhronizujem fajlove sa Vindouzom...

Elem, na Arču ćemo prvo da instaliramo pakete btsync i btsync-autoconfig. btsync je sam program a btsync-autoconfig je korisna alatka koja sadrži korisnički systemd servis koji će da pokuša da kreira podešavanja kada prvi put pokrenete servis. Zato, kucamo

systemctl --user start btsync

što će da prijavi grešku i da kaže da servis nije pokrenut zato što podešavanja nisu dobra ali to nije bitno, glavno da sada imamo sa čime da radimo :-) Novokreirana podešavanja se nalaze u datoteci

~/.config/btsync/btsync.conf

I tu ćemo da izmenimo sledeće parametre:

• device_name
• storage_path
• login
• password

Pošto je na ovaj način lozinka sačuvana kao običan tekst, preporuka je da polje password ostavimo zakomentarisano (i prazno) a da umesto njega sačuvamo hešovanu lozinku u polju password_hash. Hešovanu lozinku možemo dobiti na više načina, jedan od njih je upotrebom programa openssl:

openssl passwd -crypt lozinka

Da bismo proverili da li je sve kako treba oko podešavanja, možemo da pokušamo da pokrenemo btsync komandom

btsync --config /home/user/.config/btsync/btsync.conf

Ako se proces forkuje to je onda dobro. Treba ga ubiti sa

killall -p btsync

pa ćemo onda lepo da ga pokrenemo kao korisnički servis

systemctl --user start btsync

Standardno sa status proveravamo status servisa a sa enable ćemo da ga nateramo da se pokreće prilikom svakog podizanja sistema.

Verzija ovog programa za Linuks ima neoficijelni grafički interfejs ali mi ćemo da nastavimo naš rad sa veb interfejsom. Otvaramo adresu

http://localhost:8889/gui/

ulogujemo se i dodamo neki direktorijum. Zatim imamo opciju da šerujemo taj direktorijum sa drugim računarom. Šerovanje može da bude po principu "samo čitaj" ili "i čitaj i piši (a i briši)". Najlakše je kliknuti na one tri tačkice koje se pojave kada mišem pređete preko direktorijuma koji želite da delite, izabrati Preferences pa View key. Ostale opcije podrazumevaju slanje mejla, linka i QR koda. Kako god da ga prebacite na drugi računar, ključ treba upastovati u BitTorrent Sync no prvo da ga instaliramo...

Dakle, u pitanju je Vindouz, na sajtu postoji nativna aplikacija za Vindouz. Potrebno je instalirati je i pokrenuti. Ako koristite firewall (a treba da ga koristite), napravite pravilo koje će da omogući ovom programu da izađe na Internet. Idite na Options, Enter Key pa upastujte ono što ste kopirali sa prvog računara. Izaberite odredišni direktorijum i nakon par sekundi sinhronizacija će početi :-)

Koje su prednosti ovog pristupa u odnosu na oblak? Pre svega, razmena fajlova se vrši direktno bez posrednika, ništa ne stoji na serveru već je sve distribuirano među klijentima a za komunikaciju među klijentima se koristi enkripcija.

Korisni linkovi:

• Arč Viki
• kako generisati hešovanu lozinku

QGifer

A za pravljenje GIF animacije od video snimka, sem kucanja komandi u terminalu, možemo naravno koristiti i specijalizovane programe sa grafičkim interfejsom. Jedan od njih je i QGifer, besplatan softver otvorenog koda koji radi pod Linuksom, Vindouzom i Mekom. Program je bogat opcijama: video možete opseći, promeniti mu dimenzije, izabrati početnu i krajnju tačku, igrati se sa paletom boja... QGifer ima ugrađen i alat za optimizaciju GIF animacija (zapravo, koristi ImageMagick u tu svrhu) i zaista može da u znatnoj meri redukuje veličinu rezultujućeg fajla. Na žalost, ne možete da spojite video i titl pa da to sve đuture pretvorite u GIF.

Kod mene nije radilo ponavljanje animacije kada stigne do kraja (loop) pa sam morao da izvršim malu intervenciju na krajnjem fajlu pomoću programa gifsicle:

gifsicle --loop=forever optimized.gif > looped.gif

PHP

Nakon što smo instalirali veb server, vreme je da instaliramo i PHP, serverski skript-jezik pogodan za razvoj veb aplikacija. Komandom

pacman -S php php-apache

instaliramo PHP i Apač modul za PHP koji sadrži biblioteku libphp5.so a koja će nam kasnije biti potrebna. Otvaramo datoteku sa podešavanjima za veb server

/etc/httpd/conf/httpd.conf

i umesto modula mod_mpm_event.so uključujemo modul mod_mpm_prefork.so. Na kraju liste modula dodajemo još dve linije:

LoadModule php5_module modules/libphp5.so
AddHandler php5-script php

Snimamo podešavanja za veb server i bacamo se na podešavanja za PHP. Otvaramo datoteku

/etc/php/php.ini

i menjamo sledeće dve linije:

date.timezone = Europe/Belgrade
display_errors = On

Vreme je da sklonimo index.html dokument i da umesto njega postavimo naš prvi dinamički fajl index.php koji za početak može da ima samo sledeće linije:

<?php
phpinfo();
?>

Restart veb servera sa

systemctl restart httpd.service

i ako je sve prošlo kako treba, na adresi http://projekat.local bi trebalo da vidimo PHP info stranicu.

Apache

Apač je veb server što znači da je njegova osnovna funkcija da putem HTTP protokola prosleđuje veb stranice veb klijentima kao što su Fajerfoks i Hrom. U pitanju je besplatan softver otvorenog koda te ga stoga može svako preuzeti sa Interneta, instalirati i koristiti po sopstvenoj želji, bilo da želite samo da ga instalirate na svom računaru kako biste se bavili razvojem recimo PHP aplikacija, bilo da želite da ga koristite kao server u vašoj lokalnoj mreži ili pak želite da krenete sa publikovanjem sadržaja na Internetu. 

Mi ćemo na lokalnom računaru koji radi pod Arč Linuksom instalirati paket pod nazivom apache koristeći program pacman:

pacman -S apache

Instalacija podrazumeva da će nam osnovni direktorijum za smeštanje naših veb strana (tzv. document root) biti /srv/http/, a logovi će se upisivati u /var/log/httpd/ . Sada ćemo da otvorimo datoteku sa podešavanjima

/etc/httpd/conf/httpd.conf

i da izvršimo još neka dodatna podešavanja. Najpre ćemo da isključimo extra/httpd-userdir.conf i da uključimo extra/httpd-default.conf. Da proverimo da li nam server radi.

systemctl list-unit-files | grep http

bi trebalo da izlista httpd.service. Komandom

systemctl status httpd.service

vidimo status servisa a sam servis možemo da pokrenemo sa

systemctl start httpd.service

Ako sve prođe bez grešaka, u veb brauzeru kucamo adresu http://localhost i trebalo bi da se pojavi podrazumevana strana veb servera.

Da krenemo da se bavimo virtuelnim sajtovima. U direktorijum /srv/http/ napravimo novi direktorijum pod nazivom projekat. U taj direktorijum ćemo da snimimo neki jednostavan index.html dokument. Idemo natrag u

/etc/httpd/conf/httpd.conf

i uključujemo extra/httpd-vhosts.conf. Datoteka

/etc/httpd/conf/extra/httpd-vhosts.conf

sadrži podešavanja vezana za virtuelne sajtove. Možemo da zakomentarišemo sve što je već predefinisano u njoj i da definišemo naš novi virtuelni sajt:

<VirtualHost *:80>
    DocumentRoot "/srv/http/projekat"
    ServerName projekat.local
    ErrorLog "/var/log/httpd/projekat-error_log"
    CustomLog "/var/log/httpd/projekat-access_log" common
</VirtualHost>

Još jednu izmenu je potrebno da izvršimo i to datoteci /etc/hosts gde ćemo dodati

127.0.0.1 projekat.local

Restart servera

systemctl restart httpd.service

u brauzeru kucamo http://projekat.local i trebalo bi da se otvori index.html iz /srv/http/projekat/.

Da bi nam se Apač pokrenuo kod svakog restarta sistema, otkucaćemo

systemctl enable httpd.service

Već smo rekli da se document root nalazi u direktorijumu /srv/http/ koji se fizički nalazi na korenoj (root) particiji. Ako radimo na većem broju većih projekata i pritom imamo i baze podataka (koje se takođe čuvaju na korenoj particiji), neretko se dešava da nam ponestane mesta na njoj. U takvim situacijama naš direktorijum projekat možemo da držimo i na recimo home particiji negde u

/home/korisnik/projekti/

koja po pravilu ima više slobodnog prostora, uz kreiranje simboličkog linka u /srv/http/ koji će da ukazuje na njega. Da bi Apač mogao da pristupi direktorijumu projekat, potrebno je svoj nalog dodati u Apač grupu (najčešće je to http grupa), podesiti grupu za /home/korisnik/ na http (umesto users) i dodeliti x dozvolu za http grupu:

ls -l /home/ => drwx--x--- 112 korisnik http   4096 Jul  7 22:22 korisnik

Na kraju još treba proći kroz celo stablo /home/korisnik/projekti/projekat/, proveriti da li Apač može da pročita sve fajlove i dodati dozvolu w nad fajlovima i direktorijumima u koje Apač treba da može da piše.

Čuvar lozinki

Program KeePass služi za to da sve lozinke čuvate na jednom mestu. Ideja je da ubuduće pamtite samo jednu lozinku, lozinku za pristup svim ostalim lozinkama koje su pohranjene u ovom programu. Sem čuvanja lozinki, program može i da vam ih generiše i to poprilično komplikovane, teško provaljive kobaje, koje ionako više ne treba da pamtite. Program je otvorenog koda, radi pod Vindouzom, Linuksom i Mekom a postoji i Android aplikacija koja može da čita bazu lozinki koju ste kreirali na računaru i obratno. Još ako bazu budete držali na Drop boksu ili, još bolje, sopstvenom oblaku, veoma lako ćete uvek imati sinhronizovane podatke.

Sopstveni oblak

A ako već posedujete sopstveni hosting, zašto ga ne pretvoriti u sopstveni oblak? Ne trebaju vam ni Gugl drajv ni Majkrosoftov drajv, dovoljna vam je besplatna veb aplikacija ownCloud, veb server sa podrškom za PHP (uz par modula koji bi trebalo da su već instalirani) i to je to. Instalacija je veoma laka: na stranici owncloud.org/install kliknite na Web Installer i preuzmite datoteku setup-owncloud.php. Nju putem FTP-a prebacite na vaš server. Sada u brauzeru otvorite ovu datoteku (npr. sajt.com/setup-owncloud.php) i aplikacija će sama najpre izvršiti proveru da li su svi preduslovi zadovoljeni a ako jesu i instalirati se. Instalacija traje jako brzo i već posle par sekundi ćete biti spremni da se ulogujete na vaš oblak: izaberite korisničko ime i lozinku za administratorski nalog i to je to.

Šta ownCloud izdvaja od rešenja o kojima smo nedavno pisali na temu dokumenata u oblaku? Pa, pre svega, to je desktop aplikacija pomoću koje ćete sinhronizovati datoteke na svom računaru sa datotekama u oblaku. Instalacija je opet jako jednostavna, preuzmete program sa adrese owncloud.org/sync-clients instalirate ga i pokrenete. Prilikom prvog pokretanja program će vas upitati za adresu oblaka a kada se uspešno poveže sa njim, upisaćete vaše korisničko ime i lozinku i sinhronizacija može da počne. Ništa lakše.

Desktop aplikacija postoji u verziji za Vindouz, Mek i Linuks.

Više lica Guglovog Hroma

Gugl Hrom je zamišljen ne kao tradicionalni program za navigaciju kroz veb stranice već kao interfejs za veb. Odlikuju ga brzina i jednostavnost interfejsa a svojom pojavom je pored tema i ekstenzija po prvi put u svet brauzera doneo i podršku za veb aplikacije. Naravno, čim dolazi iz kompanije Gugl, to znači da je pun mehanizama pomoću kojih prati akcije korisnika te da te informacije redovno šalje svom Tvorcu. Hromium je verzija programa oslobođena Guglovih uplitanja. Zapravo, Hrom se pravi tako što se na Hromium dodaju elementi kao što su alati za praćenje, povratne informacije i automatsko instaliranje novih verzija. Dakle, ako volite Hrom a nemate poverenja u Gugl, instalirajte Hromium. Hromium nije jednostavno instalirati. Program se distribuira u vidu izvornog koda koji je potrebno sami da kompajlirate na svom računaru. Kako velika većina korisnika računara nije vična tome, na sajtu www.majorgeeks.com možete naći spakovan ažuriran i već kompajliran program koji je samo potrebno raspakovati i pokrenuti.

Postoji još programa zasnovanih na dobrom Hromu. Na primer, tu je SRWare Iron koji se ne razlikuje ništa bitno u odnosu na Hromium sem što su mu neke od opcija podrazumevano nakon instalacije isključene a treba spomenuti i Comodo Dragon koji na osnovni Hromium dodaje mogućnost korišćenja Comodo DNS-a i sopstveni program za automatsko ažuriranje mada voli i da presreće HTTPS saobraćaj i prikazuje "reklame od poverenja" pa bi ga se trebalo kloniti.

Makston za Linux je takođe baziran na Hromu što ćete videti čim ga prvi put pokrenete:

S obzirom na to da je u pitanju tek prvo izdanje ovog brauzera, neke opcije će vam u startu nedostajati. Na primer, nema ugrađenu alatku za upravljanje kolačićima ali je zato dobro što podržava sve dodatke i veb aplikacije koje su na raspolaganju za Hrom pa lako možete nadograditi program onim što vam nedostaje, npr. Vanilla Cookie Manager za gore opisani problem.

Listu preporučenih dodataka i proširenja možete videti ovde.

Fokusiran na pisanje

FocusWriter je tekst procesor koji će vam pomoći da se fokusirate na pisanje. Ima interfejs (meni i dugmiće) koji se automatski sklanjaju sa vidika te, ako program pokrenete preko celog ekrana, dobijate baš ono što vam treba: veliki list papira koji čeka da ga ispunite vašim mislima. Ukoliko vam neka od opcija zatreba tokom pisanja, pomerite miša u gornji deo ekrana i dobijate dobro poznate elemente.

Program je besplatan i radi pod Vindouzom, Linuksom i Mekom.

Transformacija u Mek

Na sajtu www.thememypc.com možete naći takozvane pakete za transformaciju izgleda i funkcionalnosti vašeg Vindouza u nešto potpuno drugačije, na primer u Mek :-) Dakle, u pitanju nije emulacija novog operativnog sistema ili računar u računaru, već se izgled vaše radne površine, prozora, menija i ostalih elemenata menja u nešto novo i drugačije. 

Naravno, nije stvar samo u izgledu, jer instalacijom ovog paketa dobijate i mnoga poboljšanja korisničkog interfejsa poput virtuelnih radnih površina, zatim prepoznatljivog doka te vidžeta i panela.

Probajte, ali za svaki slučaj najpre kreirajte tačku oporavka.

Žuti papirići za radnu površinu

A naravno, gde su kalendari tu su i žuti papirići sa beleškama koje lepimo po radnoj površini. Pomoću besplatnog programa GloboNote možete da pravite beleške, liste za uraditi, podsetnike i generalno gledano pisanije bilo kakve vrste. Za svaku belešku (svaki papirić) je moguće definsati zasebno izgled i ponašanje, moguće ih je srolati da ne zauzimaju previše mesta a još jedna od moćnih opcija je i pretraživanje beleški.

Adresa: sourceforge.net/projects/globonote

Dragi moj dnevniče

RedNotebook je jednostavan i besplatan program za vođenje dnevnika. Sa leve strane imate kalendar, klik na željeni datum i možete da počnete da pišete. Editor poznaje formatiranje teksta poput naslova, podebljanih slova, listi, zatim možete dodavati slike itd. Kako dodajete zapise tako se pravi oblak ključnih reči. Ako vam ključne reči nisu dovoljne, tu je i pretraživač tekstova a možete dodavati i tagove. Program podržava i šablone za šablonske tekstove.

Adresa: https://sourceforge.net/projects/rednotebook/

Journaley deluje još jednostavnije, moderno, takođe je besplatan ali funkcioniše samo pod Vindouzom. Poseduje lepu opciju ubacivanja slika koje se prikazuju iznad teksta.

Adresa: http://journaleyapp.com/

Wii i GameCube na PC računaru

Dolphin je besplatni emulator Nintendo konzola Wii i GameCube koji radi na PC računaru. To znači da, ukoliko imate iole moderniji računar, većinu igara sa ovih konzola možete sada igrati pod vašim Vindouzom, Linuksom ili Mekom. Uz emulator naravno ne dolaze igre, za njih ćete morati sami da se postarate.

Više o ovom programu otvorenog koda kao i spisak kompatibilnih igara možete naći na sajtu dolphin-emu.org .

Jitsi

Još jedan program za instant poruke (porukanje) sa vašim prijateljima sa recimo Fejsbuk četa ali ne samo to: program podržava i ostale XMPP bazirane četove kao što su Džaber i Dži Tok, zatim starine poput MSN i ICQ, video pozive kao i VoIP preko SIP protokola koji još nisam imao prilike da probam. Program je pisan u programskom jeziku Java i besplatan je.

 

Adresa: jitsi.org

Oporavak izgubljenih datoteka

Svakome se desi da greškom nešto obriše sa računara. Pošto se prilikom brisanja datoteka one fizički ne uklanjaju sa diska već sistem samo "zaboravi" na njih, oporavak je moguć. Prvo i osnovno pravilo u slučaju da primetite da vam fali neki bitan dokument jeste da prestanete da snimate bilo šta na taj disk odnosno particiju. Time smanjujete šanse da neki novi dokument presnimite preko starog i nepovratno ga izgubite. Nakon toga je potrebno pokrenuti neki od specijalizovanih programa za oporavak datoteka koji će proći kroz ceo disk i pokušati da spase što se spasti da. Opet je bitno podesiti program tako da oporavljene dokumente ne snima na isti disk/particiju sa kojeg se vrši čitanje podataka već na neku drugu.

Program PhotoRec nije, kao što mu to ime sugeriše, sposoban da prepoznaje samo grafičke datoteke već u sebi sadrži potpise više od 225 tipova datoteka. Ova baza potpisa je jako korisna zbog načina na koji PhotoRec vrši oporavak obrisanih podataka: program prolazi kroz disk blok po blok tražeći potpise datoteka iz svoje baze i kada uspešno prepozna datoteku on je sačuva kao novi dokument. Ovakav način rada donosi veliku verovatnoću da ćete uspešno oporaviti izgubljeni dokument. Mana je što imena datoteka nisu prepoznata tako da ćete morati ručno da otvorite i pregledate svaki oporavljeni dokument dok ne nađete ono što tražite. Ne možete programu reći "Pronađi mi obrisani dokument pod nazivom Spisak.doc" pošto je naziv tog dokumenta nestao njegovim brisanjem sa sistema. Podaci su možda još uvek tu ali podaci o podacima (metapodaci) poput naziva datoteke, veličine, lokacije itd. su nestali.

PhotoRec je besplatan program i radi pod Vindouzom, Linuksom i Mekom.

Evo i jednog programa specijalizovanog za Vindouz i sisteme datoteka FAT32 i NTFS. Za razliku od programa PhotoRec vidimo da Recuva za većinu datoteka zna nazive kao i originalne lokacije a kada su u pitanju slike može se videti i umanjeni prikaz tako da znamo šta tražimo :-)

Preporuka je da, ako se nezgoda desi, prvo pokrenete ovaj program pa, ako ne nađete ono što tražite, onda pokrenite tešku artiljeriju (PhotoRec) koja će iscediti i poslednji bajt sa vašeg diska.

Recuva je takođe besplatan program i možete ga preuzeti sa adrese www.piriform.com/recuva a da spomenemo i Pandora Recovery koji nismo imali prilike da probamo ali deluje obećavajuće.

Kada bi operativni sistemi bili devojke

Sinergija

Synergy je program za deljenje jedne tastature i jednog miša sa više računara. Nekada smo koristili KVM switch a danas je dovoljno instalirati ovaj program na željene računare. Na onom računaru na kojem imamo fizički povezane tastaturu i miša, program podesimo da radi kao server a na svim ostalim (umreženim) računarima ga pokrenemo kao klijent. U serverskoj aplikaciji podesimo raspored računara i kada mišem izađemo iz ekrana jednog računara, automatski prelazimo na drugi pa će se sve akcije koje vršimo mišem ili tastaturom odvijati na njemu.

Program je besplatan i radi pod Windowsom, Linuxom i Macom.

Update