Remix OS

A posle projekata kao što su LiveAndroid, Android-x86 i BlueStacks (o kojima smo pisali ovde) i dodatka za brauzer ARC Welder, konačno nam je stiglo i nešto znatno upotrebljivije. U pitanju je operativni sistem pod nazivom Remix OS: liči na Android ali podržava multitasking, ima taskbar i moguće je bez problema koristiti tastaturu i miša u radu. I da, rade sve Android aplikacije na njemu. Remix OS dolazi preinstaliran na tabletima i mini računarčićima a možete ga koristiti i na vašem računaru ili laptopu. Sve što vam je za to potrebno je USB fleš disk od minimum 8 gigabajta verzije 3.0 zbog brzine čitanja i pisanja. Kada snimite operativni sistem na USB, njime butujete svoj računar i možete da ga koristite sa novim operativnim sistemom bez modifikovanja fajlova na hard disku.

Adresa: http://www.jide.com/en/remixos-for-pc

Blaster, Sasser and Mydoom

Neverovatno je koliko su smešni. Ovi virusi su se pojavili u 2003. i 2004. godini...

Core dump

Pre izvesnog vremena mi je stigao mejl od hosting provajdera jednog Vordpres projekta da polako ostajem bez prostora na disku i da bi trebalo da razmislim o apgrejdu hosting plana. OK, učiniću to, nema problema, ali pre toga se ipak odlučujem da se putem FTP-a povežem na taj server, proverim gde nestadoše ti silni megabajti i da, možda brisanjem nekih manje potrebnih stvari, odložim kupovinu. Čim sam se povezao na server primetio sam dosta sumnjivih fajlova veličine do oko 100 megabajta. Ispostavilo se da su u pitanju tzv. core dump fajlovi koji prema Vikipediji, predstavljaju sadržaj memorije računara u trenutku kada se neka aplikacija srušila, snimljen u datoteku na hardu.

Malo sam Guglao i saznao da te fajlove pravi ili wp-cron ili neki bagoviti dodatak za Vordpres. Ono što je zanimljivo jeste da bi hosting kompanija trebalo sistemski da onemogući kreiranje core dump fajlova, navodno zbog sigurnosnog rizika. Zapitao sam se na koji način ovi binarni fajlovi ugrožavaju sigurnost pa sam malo prčkao po njima i naleteo na svoj administratorski nalog i lozinku :-)

Na kraju treba reći da je mala verovatnoća da će neko naći ovakav fajl na vašem sajtu (svi imaju izgleda neku nasumičnu ekstenziju), svući ga kod sebe i onda u njemu naći vaše poverljive podatke (ja sam ih našao u jednom od 13 fajlova), ali moguće je. Na kraju smo naučili dve stvari: ako vam ponestaje prostora na serveru, proverite da se logovi nisu oteli kontroli ili se dampuju megabajti memorije na hard disk i kontaktirajte vašeg hosting provajdera da onemogući kreiranje ovih fajlova, barem ne negde gde su javno vidljivi.

pwd.sh

Jednostavan sistem čuvanja lozinki u GPG enkriptovanom fajlu:

GitHub

PostgreSQL

U nastavku podešavanja našeg razvojnog okruženja, da vidimo kako se instalira i podešava PostgreSQL sistem za upravljanje bazama podataka. Najpre ćemo ga instalirati komandom

pacman -S postgresql

Zatim ćemo pomoću komande

passwd postgres

da postavimo lozinku za korisnika postgres. Sada sa

su - postgres 

prelazimo u ulogu korisnika postgres i inicijalizujemo klaster baza podataka:

 initdb --locale en_GB.UTF-8 -E UTF8 -D '/var/lib/postgres/data'

Baze podataka će fizički biti smeštane u direktorijum /var/lib/postgres što je podrazumevana lokacija. Ova lokacija se nalazi na root particiji, a kako je korena particija po pravilu uvek premala da na sebi drži i projekte u /srv/http direktorijumu, i baze i logove i sve ostalo za šta nikad ne znamo unapred da će nam zatrebati, ja taj postgres direktorijum premestim na home particiju a u /var/lib napravim simbolički link ka njemu. Samo je potrebno voditi računa da je vlasnik postgres direktorijuma korisnik postgres i da ostalim korisnicima treba zabraniti pristup.

Sada možemo da pokrenemo servis sa

systemctl start postgres.service

Klasično

systemctl status postgresql.service

prikazuje status servisa, a da bismo ga naterali da se pokrene svaki put kada se računar startuje, otkucaćemo

 systemctl enable postgresql.service

Idemo da kreiramo našu prvu bazu. Kucamo

psql -U postgres

i trebalo bi da kao korisnik postgres i bez lozinke uđemo u šel. Sada iz SQL-a možemo da kreiramo i bazu i korisnika i da dodelimo prava korisniku nad tom bazom:

create database test; create user test with password 'lozinka'; grant all privileges on database test to test;

Možemo sa Ctrl+D da izađemo iz šela i da pokušamo da se ulogujemo na bazu kao korisnik test:

psql -U test

pri čemu će psql da nas pita za lozinku korisnika test. Ako ne želimo svaki put da kucamo lozinku, u svoj home direktorijum ćemo kreirati fajl ~/.pgpass u koji ćemo upisati lozinke za sve naše baze u formatu:

localhost:*:baza:korisnik:lozinka

Za prikaz raspoloživih baza koristićemo komandu \l. Ako želimo da dampujemo bazu u fajl, možemo da koristimo program pg_dump:

pg_dump -h 192.168.1.100 -U test -f ./test.dump

a da bismo taj damp posle ubacili u bazu, kucaćemo

psql -U test -f ~/test.dump

Da bismo naterali PHP i PostgreSQL da sarađuju, potrebno je da instaliramo paket php-pgsql i da u datoteci php.ini odtarabimo linije extension=pdo_pgsql.so i extension=pgsql.so. Nakon toga je neophodan restart Apača.